Obredi Haman Kuraca nisu bili tako strašni. Sve se svodilo na neki čudni ples koji je Gavri ličio na ringe-ringe-raja, samo su ovdje bljeskale mjesečeve pozadine Haman Kuraca. Nakon završenok obreda veličanja Vođe, Haman Kurci su se u miru počeli razilaziti. U sali su ostali Majstor Arheo Faker, Gavro i Veliki Majstor Horoz. Arheo Faker priđe Velikom Majstoru i objasni mu Gavrin problem. Veliki Majstor se smrknuo (doduše to se nije moglo bidjeti ispod kapuljače, ali postoje određeni efekti koji igrom sjenki naprave izraz lica na kapuljači, tako da je ličilo da se Veliki Majstor smrknuo). Pogledao je prema Gavri i istovremeno je promjenio raspoloženje. Njegovoj radosti nije bilo kraja. Obečao je pomoć i naredio Arheo Fakeru da se sve pripremi za slijedeći sastanak, kako bi Gavro mogao proći Obred Inicijacije. Nakon toga su se razišli. Ostao je samo jedan lik pod maskom koji je morao počistiti salu. Arheo Faker objasni Gavri da je to Visoki Šegrt Mlohavi, čiji je štapić bio najkrači. Po pravilima Udruženja, ko ima najkrači štapić čisti prostorije.
Gavro je došao kući. U ušima mu je odzvanjala himna Udruženja. Majka ga je pitala što je rastresen, a on je samo šutio. Razmišljao je o svom budućem uspjehu. Konačno će se moći odseliti iz roditeljskog stana. Dosta mu se mama petljala u život. Onda je došao u svoju sobu, skinuo se i legao. Znao je da neće moći zaspati, ali nije mario. Uzeo je knjigu sa police i počeo čitati. Naravno, to je bila njegva omiljena knjiga :"Doživljaji Nikoletine Bursaća". Uvijek se divio tom muževnom ali prirpostom heroju. Potajno je sanjao da bude junak kao Nikoletina. U tom trenutku mama mu pokuca na vrata i reće:
"Gavrane sine, jeisli oprao zube i noge? Znaš kako se soba usmrdi ako nisi".
"Jesam mama, ne brini se", odgovri Gavro. Pomisli da će i ovomo uskoro doći kraj.
"A jesi li stavio kremu za obuću, onu koju koristiš protiv akni na licu?",upita mama.
"Jesam, mama", reće Gavro.
Lagano je utonuo u san. Sanjao je Udruženje, svečanu zakletvu, Velikog Majstora, Himnu, Arheo Fakera i Nikoletinu, koji puškomitraljezom ispisuje zakletvu po zodu Službe Ddruštvenog knjigovodstva. Bio je konačno srećan…
Gavro je došao kući. U ušima mu je odzvanjala himna Udruženja. Majka ga je pitala što je rastresen, a on je samo šutio. Razmišljao je o svom budućem uspjehu. Konačno će se moći odseliti iz roditeljskog stana. Dosta mu se mama petljala u život. Onda je došao u svoju sobu, skinuo se i legao. Znao je da neće moći zaspati, ali nije mario. Uzeo je knjigu sa police i počeo čitati. Naravno, to je bila njegva omiljena knjiga :"Doživljaji Nikoletine Bursaća". Uvijek se divio tom muževnom ali prirpostom heroju. Potajno je sanjao da bude junak kao Nikoletina. U tom trenutku mama mu pokuca na vrata i reće:
"Gavrane sine, jeisli oprao zube i noge? Znaš kako se soba usmrdi ako nisi".
"Jesam mama, ne brini se", odgovri Gavro. Pomisli da će i ovomo uskoro doći kraj.
"A jesi li stavio kremu za obuću, onu koju koristiš protiv akni na licu?",upita mama.
"Jesam, mama", reće Gavro.
Lagano je utonuo u san. Sanjao je Udruženje, svečanu zakletvu, Velikog Majstora, Himnu, Arheo Fakera i Nikoletinu, koji puškomitraljezom ispisuje zakletvu po zodu Službe Ddruštvenog knjigovodstva. Bio je konačno srećan…